-је показатељ да извор можда није тачан. Аутор не нуди чињенице, статистике или конкретне примере, већ користи нејасне изјаве и опсежне генерализације. -је показатељ да извор можда није тачан. Овај одговор је потврђен као тачан и користан.
Како учите ученике да процењују квалитет онлајн информација?
Користите ове стратегије да помогнете ученицима средњих и средњих школа да идентификују релевантност, тачност, пристрасност и поузданост у садржају који читају….Моделирање и вежбање
- Проверите и оповргните информације на мрежи.
- Истражите ауторске акредитиве.
- Откријте пристрасност и став.
- Преговарајте о више перспектива.
Које стратегије можете користити да процените квалитет извора?
Водич за стратегију истраживања за проналажење квалитетних, веродостојних извора
- Организујте се.
- Артикулишите своју тему.
- Пронађите позадинске информације.
- Идентификујте своје потребе за информацијама.
- Наведите кључне речи и концепте за претраживаче и базе података.
- Размотрите обим ваше теме.
- Спроведите своје претраге.
- Процените изворе информација које сте пронашли.
Које вештине медијске писмености су потребне ученицима да би проценили поузданост извора вести?
Способност критичког размишљања о информацијама је од суштинског значаја за процену њихове поузданости и релевантности.
Како информатичка писменост може развити добро доношење одлука?
Информациона писменост је важна за данашње ученике, промовише приступе решавању проблема и вештине размишљања – постављање питања и тражење одговора, проналажење информација, формирање мишљења, процена извора и доношење одлука које подстичу успешне ученике, ефективне сараднике, самоуверене појединце и…
Која је сврха медијске информационе писмености?
Једноставно речено, МИЛ има за циљ да омогући појединцима да критички размишљају о медијима и информацијама које конзумирају укључивањем у процес истраживања. Циљ је, према УНЕСЦО-овој дефиницији медијске и информатичке писмености, омогућити појединцима да постану ангажовани грађани и одговорни доносиоци одлука.